O‘ZBEK LUG‘ATSHUNOSLIGINING RIVOJLANISH BOSQICHLARI
Keywords:
O‘zbek lug‘atshunosligi, Alisher Navoiy, Zahiriddin Muhammad Bobur, “Sab’atu abhurlar”, “Muhokamat ul-lug‘atayn”, “Badoyi’ ul-lug‘at”, “Kelurnoma”, tarixiy lug‘atlar, leksikografiya.Abstract
Mazkur maqolada o‘zbek lug‘atshunosligi tarixining XV–XIX asrlarga oid davrida yaratilgan lug‘atlar, ularning mazmuniy va tuzilma jihatlari tahlil qilinadi. Xususan, Alisher Navoiy, Zahiriddin Muhammad Bobur, Toli Hiraviy, Nazar Ali Sayyid, Muhammad Ya’qub Chingiy kabi allomalar tomonidan yaratilgan lug‘atlar o‘z davri leksikografiyasi taraqqiyotining muhim bosqichlari sifatida ko‘rib chiqiladi. Shuningdek, “Muhokamat ul-lug‘atayn”, “Sab’atu abhurlar”, “Badoyi’ ul-lug‘at” va “Kelurnoma” asarlari misolida lug‘atlar tuzilishi, mavzular tizimi hamda leksik birliklarning joylashish tamoyillari o‘rganiladi.
References
1. Абдуллаев Ф. Замахшарийнинг “Муқаддимат ул-адаб” асари ва унинг тили ҳақида//ЎТА. №4, 1978.
2. Расулов Р. Умумий тилшунослик. – Тошкент, 2005.
3. Мирзаев Т., Ҳайитметов А. Олимнинг ноёб туҳфалари//ЎТА, 1993.
4. Хасанов Б. Принципы отбора и расположения слов в рукописных словарях к произведениям Навои// Адабий мерос, 3(49), 1989.
5. Турсунов У., Ўринбоев Б. Ўзбек адабий тили тарихи. – Тошкент: Ўқитувчи, 1982.
6. Умаров Э. Янги аниқланган Навоий луғати // Ўзбек тили ва адабиёти, 2009.
7. Мухаммад Якуб Чинги. Келурнома. – Ташкент: Фан, 1982.
8. Самойлович А.Н. Персидский турколог XVIII в Мехдихан // Известия общества обследования и изучения Азербайджана. – Баку, 1927.
9. Умаров З.А. Грамматика староузбекского языка «Мабани ул-луғат» Мира Мухамедхана. Автореф. канд. дисс. – Ташкент, 1967.
10. Мухиддинова К. «Санглах» Мирзы Мухаммеда Мехдихана. Автореф. канд. дисс. – Ташкент, 1971.
11. Акмалова М. Лексикографические труды в собрании института востоковедения АН УЗ // Адабий мерос, 3 (57), 1991.
12. Ҳусанов Н. Бир ноёб луғат ва унинг муаллифи // Фан ва турмуш, 1982.
13. Мадвалиев А. Ўзбек лексикографияси тарихидан// Ўзбек тили ва адабиёти, 2008.
